Krivični postupci
Dužnost policije, tužilaštva i sudstva je da zaštite građane - od kriminala, ali i od lažnih i zlonamernih optužbi. Da li je moguće da čovek provede 9 meseci u pritvoru i bude optužen bez jednog jedinog dokaza protiv njega? Ako sistem ne funkcioniše kako treba, sve je moguće.

Primer Tomislava Đorđevića ukazuje na potpuno odsustvo nezavisnosti u radu policije i tužilaštva, pa čak i razloge za ozbiljnu zabrinutost po pitanju rada sudstva. Samostalnost i nezavisnost državnih organa koji učestvuju u krivičnom postupku, proklamovane u zakonskim rešenjima, ostaju samo mrtvo slovo na papiru u slučajevima gde se država pojavljuje kao zainteresovana strana.

Kao odgovor na tužbe Tomislava Đorđevića protiv državne institucije u cilju zaštite svojih imovinskih prava, pojavljuju se inscenirani krivični postupci. U kreiranje optužbi umešan je narodni poslanik Boško Ristić, tada istaknuti član Demokratske stranke, predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Ova dva tela odgovorna su za sprovođenje reforme pravosuđa i reizbor tužilaca i sudija.

6. avgusta 2010. godine uz organizovanu medijsku kampanju Tomislav Đorđević je uhapšen sa bivšim menadžmentom preduzeća Ribarsko gazdinstvo zbog navodnih malverzacija u tom preduzeću. Direktor policije Milorad Veljović u nacionalnim vestima proglašava privedene krivim pre nego što su saslušani od strane policije. 6 ljudi provodi ukupno 27 meseci u pritvoru. Tomislav Đorđević u pritvoru provodi 9 meseci. Iako je optužnica podignuta 3. februara 2011., suđenje do danas nije počelo.

13. maja 2011., dan nakon što Tomislav Đorđević biva pušten iz pritvora odlukom Apelacionog suda, od Višeg suda u Beogradu dobija poziv da se u svojstvu okrivljenog pojavi pred istražnim sudom u vezi sa novim optužbama – vezanim za poslovanje Hotela Prag u Beogradu.

Iako je očigledno da su optužbe u oba slučaja iskonstruisane, policija i tužilaštvo pokreću krivično gonjenje koristeći član 359. Krivičnog zakonika - zloupotreba službenog položaja, takozvano “kaučuk” ili “džoker” delo krivičnog zakonodavstva Srbije.

Pošto njegova pisma nadležnim institucijama u Srbiji ostaju bez odgovora, Tomislav Đorđević o svom slučaju obaveštava institucije Evropske unije i Saveta Evrope.

29. juna 2011. godine izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Jelko Kacin, Evropskoj komisiji postavlja javno pitanje o pravnoj sigurnosti investitora u Srbiji i zloupotrebi člana 359, navodeći kao primer upravo slučaj Tomislava Đorđevića.

29. marta 2012. Evropski parlament usvaja rezoluciju o Srbiji u kojoj se zahteva izmena člana 359 Krivičnog zakonika i momentalno obustavljanje neosnovanih postupaka protiv vlasnika i menadžmenta privatnih preduzeća (tačka 18 rezolucije).

Krivične prijave koje je Tomislav Đorđević podneo protiv odgovornih za kreiranje lažnih optužbi protiv njega (policijskog inspektora Milosava Stojanovića, privremenog zastupnika kapitala Nebojše Mandića, Boška Ristića i drugih) tužilaštvo je odbacilo, iako su one utemeljene na jasnim dokazima.

Istovremeno, tužilaštvo je odbilo da Tomislavu Đorđeviću pruži obrazloženje o osnovanosti krivičnog postupka protiv njega.

Nakon izmena Krivičnog zakonika, postupci protiv Tomislava Đorđevića su jednostavno prekvalifikovani po članu 234 KZ – zloupotreba položaja odgovornog lica, bez ikakvog obrazloženja i analize.


Dalje: Ribarsko gazdinstvo - optužbe i krivični postupak
©2018 Porodica Đorđević Početna